Kada se odlučite za kupovinu skija budite potpuno iskreni o tome koji je vaš skijaški nivo i kakva je vaša
fizička sprema. Dobar prodavac će svakako znati koji model da vam zatim preporuči. Međutim, najbolje
bi bilo da pre kupovine na nekom testu probate željeni model ili da pozajmite od prijatelja koji već
poseduje isti. Jedno od rešenja je i rentiranje različitih modela skija na po jedan dan, kako bi ste videli
koje vam najviše odgovaraju. Rezultat se često razlikuje od vaših pretpostavki i želja.
Nemojte birati skije po boji kako bi se uklopile sa odelom – i tako će biti prekrivene snegom 99%
vremena.
Skije danas uglavnom dolaze u paketu sa vezovima, pa tako ne morate brinuti o izboru vezova.
Duže skije su po pravilu brže (naravno, odnosi se na isti model skije).
Kraće se skije lakše kontrolišu i lakše izvode kratke dinamične zaokrete, ali su i nestabilnije u
pravolinijskoj vožnji i većoj brzini. Uzrok ovome je radijus skija, koji je obično veći kod dužih skija.
Uže skije se bolje ponašaju na uređenim i tvrdim stazama, dok su šire bolje po nešto mekšem snegu i
lošijem stanju staza. Šire su takođe pogodnije za dubok sneg.
Naravno da je od modela do modela čak i unutar istih klasa velika razlika, da ne pričamo o tome kolika je
razlika od jednog do drugog proizvođača. Različita konstrukcijska rešenja svake skije u sprezi s vašom
pancericom prouzrokovaće različito ponašanje pri naizgled istim uslovima staze. Zato ponavljamo:
probajte pre kupovine.
Skije se uopšteno mogu podeliti na početničke, rekreativne i takmičarske.
Početnici će imati sreće s cenama. Osim što su jeftiniji, početnički modeli skija su lakši, savitljiviji i lakše
je s njima započeti zaokret. Naravno da će se cena odraziti i na kvalitet materijala korišćenog za izradu
skija. Rubnici početničkih modela se nešto brže habaju, pogotovo ako skijamo na ledenim stazama.
Inženjeri su se, naime, vodili mišlju da ledene staze i tako nisu omiljen izbor početnika. Takve skije
najčešće na sebi nemaju posebne antivibracijske mehanizme, ali pružaju skijanje s najmanje napora,
pogotovo za početnike i one slabijih mišića. Tome doprinosi i jezgro skije, koje je najčešće izrađeno od
kompozitnih materijala.
Budite oprezni pri odabiru dužina. opšta je preporuka da odaberete skiju čija je dužina negde od vaše
brade do obrva. Kada savladate osnove i počnete određene pokrete na skijama izvoditi automatski,
možete razmišljati o boljim modelima. Do tada, viša klasa je bacanje novca. I ne samo to. Višu klasu skija
ćete teže kontrolisati i tehnički i fizički. Optimalni radijus za početnike se kreće od 12-15m.
Za skijaše početnike koji su nešto krupnije građe (više od 90 kg) zbog vibracija i uvijanja skije
preporučujemo skije iz sledeće kategorije.
Rekreativne skije imaju najveći raspon modela te otuda i podela u tri kategorije. Niži rekreativni modeli
su namenjeni onima koji su savladali osnove skijanja i iza sebe imaju 15-20 skijaških dana. Takvi se skijaši
već mogu s određenom dozom sigurnosti spustiti i niz crvene staze. Niže rekreativne skije su nešto tvrđe
od početničkih i veće torzione krutosti, uz poneki konstrukcijski dodatak s ozbiljnijih modela, a koji se
najčešće odnosi na napredniji način ublažavanja vibracija, bolje vezove i otporniji materijal rubnika.
Samim tim su i nešto skuplje i bolje se ponašaju u zahtevnijim uslovima na stazi (led, hupseri, iskijan
sneg...).
Namenjeni su onima koji već nešto o skijanju znaju, iza sebe imaju bar 30-40 aktivnih skijaških dana,
crvene im staze ne predstavljaju nikakav problem, ali ne žele trošiti previše energije u obuzdavanju skija.
Ovakvi modeli su konstrukcijski napredniji i ovde se prvi put pojavljuje drvo u izradi jezgra skije. Takve su
skije tvrđe, stabilnije i kvalitetnijih rubnika. Srednji rekreativci već u stvari znaju što žele od skija i kakav
im je stil vožnje. Ako vozite brze i dinamične zaokrete, tada ćete tražiti kraću skiju sa radijusima od nekih
12-14 m. Ako želite brzinu i stabilnost tada ćete ići na dužinu skije koja može biti i viša od vas, sa
radijusima od 16-18 m na više. Ako vas, pak, najviše privlači skijanje u dubokom snegu, tada će vas
zanimati šire skije koje nude dobru plovnost na ovakvoj podlozi. Uopšteno govoreći, u ovoj se kategoriji
nalazi najveći broj modela koje skijaška industrija nudi i može se izabrati sasvim pristojan par skija po
povoljnoj ceni. Većina iskusnih skijaša, koji na skijanje odlaze samo na sedam dana u sezoni, trebalo bi
da izaberu neku od skija iz ove kategorije.
Namenjeni su znalcima, koji žele odličnu skiju vrhunskih performansi, a ne žele platiti marketinški
forsirane takmičarske modele. Iza sebe imaju više od 50 aktivnih skijaških dana. Ovakvi modeli
podrazumevaju skijaša koji već ima doteranu tehniku skijanja, redovnog posetioca crnih staza, bilo da se
radi o skijašu koji preferira brze dinamičke zaokrete na uređenim stazama, bilo da se radi o onima koji
uživaju u brzini, hupserima ili pak o onima koji lutaju i po stazama i izvan njih. Ova klasa skije uglavnom
od skijaša zahteva dobru fizičku pripremljenost, skije puno manje opraštaju greške pri vožnji i očekuje se
da skijaš vozi skiju u smeru u kojem je naumio snagom svojih mišića i tehnikom. Konstrukcijski su ovakve
skije bliske takmičarskim modelima, jezgro je gotovo po pravilu izrađeno od drveta što osigurava znatnu
torzionu krutost i odlično ponašanje pri višim brzinama. Modela ima mnogo i na samom je skijašu da
odabere šta želi.
Naravno, to nisu prave takmičarske skije na kojima se vozi svetski kup. To su replike modela iz svetskog
kupa, no i dalje vrlo, vrlo ozbiljne skije, koje pod nogama slabih skijaša mogu dovesti do teških povreda.
Takmičarski modeli su rađeni za spremne skijaše, jako dobre tehnike, snažnih mišića i dobre izdržljivosti.
Takve su skije namenjene uređenim i pripremljenim stazama na kojima će se ponašati neprikosnoveno,
stabilno, brzo i pouzdano ako ih znadete pripitomiti. Rezervisane za one koji imaju dosta snage i mnogo
dana skijanja tokom sezone. Po dubokom snegu se ne snalaze dobro, većinom jer su teške i uskog
struka koji zbog male površine tone. Ova klasa skija je veoma tvrda, jako teška što im donosi stabilnost
pri brzini. Sva najbolja konstrukcijska rešenja iz laboratorija ugrađena su u takve skije – od čisto drvenog
jezgra, integrisanih vezova, tvrdih rubnika, posebnih antivibracijskih rešenja... Tu je još mnoštvo
tehnoloških detalja oku nevidljivih, ali zato primetnih na ceni koja je često astronomska. Slalomski
modeli su radijusa 12-13m na 165 cm dužine, veleslalomski modeli radijusa većih od 18 m i dužina preko
180 cm. Ako niste odličan skijaš, nemojte se polakomiti za ovim modelima, jer biste mogli baciti novac i
ostati nezadovoljni.
Osim po klasi, skije se razlikuju i po tipu, odnosno nameni. Donosimo ukratko informacije koje bi
vam trebale pomoći da savladate konfuziju s nazivima.
Predstavlja najrašireniji oblik tipa skije, a po samom naslovu je očigledno da je to skija koja bi trebalo da
daje 'od svega po malo', većinom orijentisana na uređene podloge, no namenjena i mekanom snegu i off-
piste skijanju. Naravno da je to više marketing, jer teško je napraviti skiju za sve uslove. Skije sa debljim
strukom i većom površinom teže iniciraju zaokret i znatno ih je teže dignuti na rubnike, dok skije sa vrlo
malim radijusom imaju tanki struk koji lakše tone u dubokom snijegu. Teške i tvrde skije su bolje za led i
tvrde staze, ali takve će skije generalno imati manju plovnost u dubokom snegu. Rasponi dužina i
radijusa su raznoliki i izbor prepuštamo individualnim afinitetima.
Allmountain modeli bi takođe trebalo da budu univerzalni modeli, ali to su više modeli namenjeni skijanju
po mekšem snijegu, sa nešto većim površinama i nešto većim radijusima u odnosu na allaround modele.
Rasponi dužina i radijusa su raznoliki i izbor prepuštamo individualnim afinitetima.
Freeride modeli su istinski ljubitelji planine i neuređenih staza. Velikih radijusa, širokih dasaka (njihova je
širina jako uočljiva, pogotovo u struku skije) i većih dužina nego konkurencija, odmah ćete znati da se
radi o krstarici za duboki sneg nevelikih tvrdoća.
Modeli skija rađeni za tvrde i strme, takmičarski pripremljene staze. Ne smeta im strmina niti led, ali nisu
baš ljubitelji dubokog snijega. Rađeni za skijaše dobre kondicije i ljubitelje brzine koji imaju tehniku
potrebnu za kontrolu ovakvih skija. Slalomske skije su skije koje imaju male radijuse i dužine u
rekreativnom svetu do 170 cm, teško se voze pravolinijski, ali su gospodari kratkih i dinamičnih zaokreta.
Skije za veleslalom su duže, većih radijusa, koje teško rade kratke zaokrete, ali su prvaci kad je stabilnost
u pitanju.
U posednje vrijeme sve popularnija kategorija skija koju predstavljaju modeli koji bi trebalo da pomire
takmičarski orijentisane skije sa allmountain mogućnostima. No, u praksi ispada da su to i konstrukcijski, i
geometrijski skije bliže race modelima sa možda tek malo manje naglašenom zakrivljenošću (posebno u
struku), ali i dalje dosta tvrde i uglavnom zahtevnije skije i od allround i allmountain modela. Duboki sneg
im nije primarna namena, ali zato vrlo dobro podnose brzine i tvrđe podloge. Većina cross modela nije
zahtevna poput race modela (pogotovo oni niži cross modeli koji su nešto bliži allround skijama), no oni
najjači cross modeli se definitivno mogu smatrati gotovo race modelima, i to po radijusima negde između
slalomskih i veleslalomskih modela.
Modeli koji su namenjeni akrobacijama. Imaju savijene krajeve skija s obje strane (tzv. Twintip). Mekane
su, izrazito savitljive i otporne na torzije, srednjih radijusa i definitivno nisu rađene za velike brzine.
Pусский
Сербский
Aнглийский
Pумынский
Chinese